GRANICE EMPATIJE: PRAVDA, MORAL I PSIHOLOŠKA SLOŽENOST U UBISTVU U ORIJENT EKSPRESU AGATE KRISTI

Apstrakt

U radu se istražuje uloga empatije u Ubistvu u Orijent ekspresu (1934) Agate Kristi [Agatha Christie] i naglašava njen složen odnos sa moralnim rasuđivanjem i pravdom. Analiza se pretežno oslanja na teorijske stavove Norme Fešbah [Norma Deitch Feshbach], uz korišćenje perspektiva Žana Desetija [Jean Decety] i Delroja Polhusa i Kevina Vilijamsa [D. L. Paulhus, K. M. Williams], kako bi se obuhvatile različite dimenzije empatije. Roman predstavlja empatiju i na individualnom i na kolektivnom nivou, oblikujući motivaciju likova i utičući na percepciju čitaoca. Istraživački uspeh Herkula Poaroa oslanja se na kognitivnu empatiju – njegovu sposobnost da razume osećanja osumnjičenih bez emocionalnog uključivanja – ali njegova krajnja moralna dilema otkriva prisustvo afektivne empatije. Ovaj unutrašnji sukob naglašava napetost između pravne pravde i ljudskog saosećanja. Kolektivna empatija dvanaest zaverenika, vođena zajedničkom tugom zbog ubistva Dejzi Armstrong, pokazuje kako emocionalna veza može opravdati moralno dvosmislene postupke. Njihovo proračunato planiranje ubistva odražava makijavelističke tendencije, jer potiskuju afektivnu empatiju da bi postigli svoj cilj. Ovo ukrštanje empatije sa crtama tzv. mračne trijade – narcizmom, makijavelizmom i psihopatijom – dodaje psihološku dubinu narativu, ilustrujući kako se kognitivna empatija može koristiti i za razumevanje i za manipulaciju. U ovom radu ispituju se Poaroov etički sukob, kolektivni emocionalni odgovor putnika i uticaj romana na empatiju čitaoca, i tvrdi da Ubistvo u Orijent ekspresu prevazilazi tradicionalni detektivski žanr. A. Kristi prikazuje empatiju kao složen i moralno dvosmislen fenomen koji oblikuje ponašanje likova i podstiče čitaoce da preispitaju granice pravde i etičke implikacije.