AUTOTEORIJA: OD OTELOVLJENJA TEORIJE DO DRUŠTVENOG AKTIVIZMA

Apstrakt

Ovim radom dajem pregled razvoja autoteorije kao umetničke i književne prakse koja integriše lično iskustvo i teorijsko promišljanje, brišući granicu između autobiografskog i akademskog izraza. Polazeći od knjige Argonauti Megi Nelson (2015) kao savremenog uporišta pojma, tekst prati razvoj autoteorije od 1970-ih godina do danas. Analizom primera Ejdrijan Pajper („Hrana za dušu“), Kris Kraus (Volim Dika), Megi Nelson (Argonauti) i Džoane Hedve („Teorija bolesne žene“), pokazuje se kako se autoteorija oblikuje kroz različite medije — od performansa i proze do digitalnog manifesta. Rad pozicionira autoteoriju kao transdisciplinarnu strategiju savremene umetnosti i književnosti koja povezuje umetničko, teorijsko i političko, nudeći model mišljenja zasnovan na brizi, empatiji i otelovljenom znanju. Iz pozicije ranjivosti sopstva, autoteorija otvara mogućnost za društvenu transformaciju.