EMPATIJA U PREVOĐENJU POEZIJE: ULOGA METAFORE

Apstrakt

Ovaj članak proučava prostorne metafore u „pesmama iz ’poslednjih godina’“ poljske međuratne lirske autorke Marije Pavlikovske-Jasnoževske (1891–1945), koje je na ruski prevela Natalija Astafjeva (1922–2016), sa ciljem da se otkrije empatija u prenešenom jeziku prevodioca. Pitanje prevođenja metafora ima dugu istoriju istraživanja (Dagut, 1979; Van den Broek, 1981; Mason, 1982; Newmark, 2008), a „kognitivni zaokret“ je preusmerio studije prevođenja sa figurativnog jezika na figurativno mišljenje (Tabakovska, 1993; Mandelblit, 1995; Schäffner, 2004; 2017). Međutim, prevođenje poetskih metafora do sada nije identifikovano kao empatično iskustvo. Korpus ove studije obuhvata 28 originalnih pesama nastalih 1942. godine, paralelno sa njihovim ruskim prevodima. Primenjujući specifične metode za analizu metafora, kako u lingvističkom (MIPVU; Pragglejaz group, 2007; Steen et al., 2010; Nacey et al., 2019), tako i u konceptualnom kontestu (MSDIP - Reijnierse, Burgers, 2023), originalne metafore se upoređuju sa njihovim prevodnim ekvivalentima. Nakon analize interakcije između postupaka prevođenja metafora (Newmark, 2008) i strategija (Delisle et al., 1999) koje je Astafjeva primenila u svojim prevodima „poezije iz poslednjih godina“ Pavlikovske-Jasnoževske, zaključujemo da empatija može uticati na prevod poetskih metafora. Iako su ekvivalenti „metafore u istu metaforu“ dominantni u korpusu prevoda, amplifikacije i ekvivalenti „metafore u različite metafore“ originalnih metafora za prostor se ponavljaju. Štaviše, metafora koja je odsutna iz originalnog teksta, ali je identifikovana u prevodu, svedoči o empatiji u poetskoj misli prevodioca. Empatičan odnos identifikovan u prevodu poezije može dati novi pravac u daljem razvoju određenih teorija poetske metafore (Piata, 2020).