POEZIJA U DOBA DIGITALNE (RE)PRODUKCIJE: DIGITALNA AURA U NOVOMEDIJSKOJ POEZIJI
Ključne reči:
novomedijska poezija, digitalna (re)produkcija, aura, digitalna aura, autentičnost, umetničko delo, aura umetničkog dela, Instapoezija, NFT poezijaApstrakt
Razvoj novomedijske poezije pratimo od ranih 1990-ih, kada su pesnici
počeli da koriste softver u procesu stvaranja elektronskih poetskih dela, do modernih
pojava kao što su Instapoezija, NFT poezija i poezija generisana veštačkom
inteligencijom. Interakcija pesnika sa softverom i kodom je do treće dekade 21. veka
doprinela globalnom širenju i konzumaciji poezije, što je otvorilo nova razmišljanja o
konceptu originalnosti u sferi digitalne umetnosti. Na temelju Benjaminovog [Walter
Benjamin] koncepta aure autentičnosti umetničkog dela, ovaj rad analizira tri oblika
novomedijske poezije u cilju definisanja digitalne aure u novom kontekstu. Analiza
se oslanja na teorije novih medija, posebno na tekstove Leva Manoviča [Lev
Manovich] i N. Ketrin Hejls [N. Katherine Hayles]. Benjaminova ideja o autentičnosti
umetničkog dela kroz njegovo postojanje sada i ovde se u digitalnom okruženju
manifestuje kroz svuda i uvek, oblikujući digitalnu auru kao fluidni proces interakcije
između umetnika, koda, softvera, interfejsa i publike u savremenom digitalnom
okruženju.
